TRAŽIM

ĐUBRIVO

KOJE SADRŽI

HRANLJIVI ELEMENT

ZA

USEV

Pretraži
  • Azot (N)
    714.0067
    N
  • Jonski oblik
  • Anjon/Katjon
    NO3-
  • List
  • Izvor: Vazduh
  • > 40 mm oko korena

Azot

(N)

Pored ugljenika, azot igra osnovnu ulogu u sastavu organske materije. Iako 78% vazduha koji dišemo čini azot, naše potrebe za azotom mogu biti ispunjene samo biljnim ili životinjskim proteinima. Osim mahunarki, biljke imaju pristup azotu samo na kraju procesa mineralizacije organske materije. Došlo je do revolucije u poljoprivredi nakon otkrića, pre više od jednog veka, procesa proizvodnje amonijaka kombinovanjem azota u vazduhu i vodonika (Haber-Bosch proces, Nobelove nagrade 1918. i 1931.) Bez takvog mineralnog azota, poljoprivredna proizvodnja u svetu bi se prepolovila.
N
Biljka
Biljka
Tlo
Tlo
Kulture
Kulture
Poreklo
Poreklo
Ključne stavke
Ključne stavke
ZNAČAJ ZA BILJNI SVET
Zajedno sa ostalim elementima (ugljenik, kiseonik, vodonik itd.), azot je sastojak aminokiselina koje stvaraju proteine. Azot je suštinski element za stvaranje ćelija i za fotosintezu (hlorofil). On je glavni faktor rasta biljke. Utiče na kvalitet, uglavnom na sadržaje proteina u biljkama.
MEHANIZMI USVAJANJA
Biljke uzimaju azot uglavnom u obliku nitrata (NO3- ) iz zemljišnog rastvora. Organski, amonijačni ili azot u urei koji je prisutan u zemljištu postepeno se pretvara u nitratni oblik kao rezultat različitih mikrobioloških i fizičko-hemijskih procesa. Apsorbujući vodu iz zemlje radi nadoknade gubitaka isparavanjem, biljka pasivno apsorbuje nitrate koji se podiže do listova, gde se tranformišu u organski oblik, a zatim se vrši njihova preraspodela unutar biljke.
INTERAKCIJE, SPECIFIČNOST
Azot je uglavnom prvi faktor koji ograničava rast biljaka, sa izuzetkom mahunarki, koje su jedina porodica sposobna za direktnu apsorpciju azota iz vazduha kroz simbiozu sa bakterijama koje su prisutne u obliku nodula na njihovim korenima.
Količina i kvalitet humusa i snabdevanje svežom organskom materijom su glavni prirodni izvori azota u zemljištu. Mineralizacija takvog organskog azota iproces transformacije mineralnih đubriva u obliku amonijaka i uree zavisi od biološke aktivnosti zemljišta (naročito nitrifikujućih bakterija) ili, drugim rečima, od kiselosti, aeracije, vlažnosti i temperaturnih uslova zemljišta, što doprinosi njihovom razvoju u različitim stepenima. Količina mineralnog azota prisutnog u zemljištu je veoma niska u poređenju sa onom u organskom obliku. U umerenim klimatskim uslovima, 1 do 2% organskih rezervi pretvara se u mineralni oblik koji je dostupan biljci.

Amonijačni, nitratni i amidni su oblici azota (N) u đubrivu. Nitratni (NO3-) i amonijačni (NH4+) oblici azota odmah postaju dostupni usevu nakon primene đubriva (1), dok amidni mora da se konvertuje (hidrolizom, 7) u NH4+.

Prioritet treba dati nitratnom obliku azota jer se rastvara u vodi i samim tim odmah postaje dostupan biljci (2). Nitratni oblik poboljšava apsorpciju katjona, poput K+, Ca2+, Mg2+. Usev može direktno da primi i deo amonijuma (3), a NH4+ se konvertuje i u NO3- zavisno od osobina zemljišta (nitrifikacija, 4).

Denitrifikacija je proces kad se NO3- redukuje u nitrit (NO2-), nitrit-oksid (NO), azotsuboksid (N2O) i N2. Do te reakcije dolazi posredstvom anaerobnih bakterija, odnosno u anaerobnim uslovima, što znači da je nema dovoljno u dobro aerisanim poljoprivrednim zemljištima. Kao anjon, NO3- je takođe poprilično mobilan u zemljištu i može doći do njegovog ispiranja usled padavina (ispiranje, 9). Samim tim, važna je primena azotnog đubriva u split metodi, u vreme kad je potreba useva za azotom velika.

Mikroorganizmi u zemljištu uglavnom koriste NH4+, ali i NO3- (imobilizacija, 6). Prisustvo organske materije bogate ugljenikom, ali sa manjkom azota (na primer, slame) poboljšava imobilizaciju. Međutim, ova proporcija azota se ne gubi i postaje dostupna biljci kasnije kad se biomasa razloži (mineralizacija, 6).

Nakon nanošenja na zemljište urea ((NH2)2CO) se razdvaja na dva molekula amonijaka (NH3) i jedan molekul ugljen-dioksida (CO2). Gas NH3 može da ispari u atmosferu (volatizacija, 8). Reakcijom NH3 i vode (H20) formira se NH4 i oslobađa se jon hidroksida (OH-), a samim tim se i povećava pH zemljišta. Volatizacija amonijaka je posebno velika u alkalnom zemljištu (pH > 7). Zbog toga ovo privremeno povećanje pH vrednosti u zemljištu povećava gubitke volatizacijom čak i u kiselim zemljištima.

Tabela osetljivosti& simptomi

Tabela osetljivosti

Azot je hranljiva materija koja je neophodna za rast biljaka, jer omogućava biljkama da izgrade proteine, hlorofil, enzime i vitamine. Zato predstavlja glavni faktor za rast biljaka, a takođe određuje i kvalitet. 

Kada se poremeti ishrana azotom, različiti delovi biljaka su manji, a prinosi su smanjeni. 

Za žitarice, azot je odlučujući za dobijanje visoke količine proteina: nakon sorte, to je glavna poluga za povećanje sadržaja proteina. Na sve sorte meke pšenice negativno utiče nedostatak azota. Gubici zavise od intenziteta nedostatka i njegovog trajanja (ukupno vreme nedostatka) kao i faze u kojoj se nedostatak javio. Rani nedostaci na početku izduživanja stabljika najviše škode prinosu, jer se javljaju u periodu kada je potreba za azotom najviša. 

Simptomi 

Nedovoljna ishrana azotom dovodi do smanjene sinteze proteina, koja ima štetan uticaj na rast i razvoj biljaka.

Biljke sa nedostatkom azota su žute zbog neadekvatne sinteze hlorofila i sušenja starijih listova.

Suficit & potrebe

Višak

Prekomerno đubrenje azotom nije poželjno, ni iz perspektive poljoprivrede (rizik od nagomilavanja), niti iz perspektive troškova i zaštite životne sredine (rizik od ispiranja).

Zbog toga su razvijeni mnogi alati za identifikaciju doze koja se primenjuje za postizanje optimalnog prinosa. Zato, kompanija Borealis L.A.T preporučuje upotrebu alatke N-Pilot®.

Potrebe 

Potrebe za azotom u biljci zavise od vrste, sorte i željenog prinosa. One su povezane sa nivoom biomase koji treba dostići, što određuje ekonomski rezultat kulture.

Đubrenje azotom se može izračunati tačno u zavisnosti od potreba kulture i količine koju daje zemljište.


PROIZVODNI PROCESI
SADRŽAJ U ZEMLJIŠTU

Merenje mineralnog azota nakon zime analizom zemljišta omogućava procenu dostupnosti elementa za biljku pre nego što se vegetacija ponovo pokrene u ranom proleće, što je period intenzivnog usvajanja. Tokom sezone, alatke za donošenje odluka pomažu u prilagođavanju doze azota.

SADRŽAJ ORGANSKE MATERIJE
Glavni oblik azota u zemljištu je organski oblik, a sadržaj organske materije u zemljištu je glavni pokazatelj potencijala mineralizacije azota. Razvijaju se alati za modeliranje minerala za procenu dinamike snabdevanja azotom.
TEKSTURA
Teksture za filtriranje peščanog tipa su podložne najvišem riziku od ispiranja azota.
KLIMATSKI USLOVI
Padavine tokom zime mogu dovesti do gubitka ispiranjem, a količina vode i učestalost padavina određuju visinu gubitka. Suvi uslovi i uslovi sa viškom vode ograničavaju dostupnost azota, bilo zbog niskog usvajanja od strane biljaka ili zbog niske mineralizacije organske materije. Imajte na umu da je uspešna primena azota određena količinom vode ( padavina)nakon primene; potrebno je 10 do 15 mm vode da bi se granule pravilno rastvorile. Posebnu pažnju treba obratiti gubitak volatizacijom.
PH VREDNOST
U kiselim zemljištima, aktivnost nitrifikujućih bakterija je sporija, što dovodi do smanjene mineralizacije.