TRAŽIM

ĐUBRIVO

KOJE SADRŽI

HRANLJIVI ELEMENT

ZA

USEV

Pretraži
  • Kalcijum (Ca)
    2040.08
    Ca
  • Jonski oblik
  • Anjon/Katjon
    Ca2+
  • Plod
  • Izvor: More
  • 8–10mm oko korena

Kalcijum

(Ca)

Kalcijum je uključen u dva osnovna područja primene đubrenja: ishranu biljaka i korekciju kiselosti zemljišta. Ništa manje važne nisu ni njegove osobine flokulacionog agensa, što znači da kalcijum utiče na stabilnost strukture zemljišta. Obično nije limitirajuća hranljiva materija u zemljištu, ipak za neke kulture je teško da nakon usvajanja izvrše alokaciju unutar biljke, u generativne organe.
Ca
Biljka
Biljka
Tlo
Tlo
Kulture
Kulture
Poreklo
Poreklo
Ključne stavke
Ključne stavke
ZNAČAJ ZA BILJNI SVET
Kalcijum je neophodan za izgradnju ćelijskih zidova, a shodno tome utiče na kvalitet čuvanja voća.Problem kalcijuma se ne javlja u smislu količine raspoložive u zemljištu, već u smislu raspoloživosti u krajnjem proizvodu biljke, u plodovima.
MEHANIZMI APSORPCIJE
Kalcijum se usvaja teže, manje pasivno od važnih elemenata kao što su azot i kalijum. On se teže kreće ka lokacijama sa visokim potrebama, posebno u organima za skladištenje.
INTERAKCIJE, SPECIFIČNOST
Kalcijum u zemljištu igra glavnu ulogu u pogledu acidobaznog statusa. U glino-humusnom kompleksu, kalcijum je najznačajnijii element za održavanje povoljnog okruženja za biološku aktivnost zemljišta (celulolitičke i nitrifikujuće bakterije), kao i za očuvanje fizičke strukture.
Zemljišta koja nisu krečna prirodno se kisele, što zahteva redovno đubrenje zemljišta krečnjakom, ali ne prekomerno. Gubici se mogu kretati od 100 do 400 kg CaO po hektaru tokom godine. Nasuprot tome, krečna zemljišta uvek imaju višak kalcijuma, koji je nemoguće eliminisati. Zbog toga je neophodno zaštititi biljku od mogućih blokada, verovatno čak i u mikroelementima.
DIJAGRAM CIKLUSA

1. Ponovno korišćenje organskih materija svih vrsta: izlučevine od stoke, ostaci useva i drugih organskih nusproizvoda koji potiču od ljudske aktivnosti važan su izvor hranljivih materija.

2. Kalcijum se dobija iz kamenoloma u obliku kalcijum karbonata (krečnjačka stena). Drobljen ili rafiniran, on predstavlja osnovno mineralno đubrivo za poljoprivredu. Stena se takođe može kalcinisati u krečnoj peći za proizvodnju negašenog kreča koji je podjednako koristan u poljoprivredi.

3. Kalcijum se razvija u zemljištu između fiksnih, apsorbovanih i rastvorljivih oblika.

4. Ispiranje rastvorljivog kalcijuma je važan fenomen koji se mora uzeti u obzir prilikom uspostavljanja ravnoteže hranljivih materija.

5. Ispiranje kalcijuma iz zemljišta se takođe odvija zbog oticanja (zemljište pod nagibom) i erozije (kalcijum vezan za čvrste čestice).

6. Putem korena, kulture apsorbuju samo kalcijum u obliku Ca2+ rastvorenog u zemljišnom rastvoru.

POKAZATELJ
Analizom zemljišta utvrđuje se izmenljivi kalcijum iz prilično sličnih postupaka ekstrakcije u svim laboratorijama. Tumačenje se vrši procenom analiziranog kalcijuma u ​​odnosu na optimalan koji bi, u jonskom obliku, bio najmanje 68% CEC-a (kapacitet razmene katjona). Ovo predstavlja hiljade dostupnih jedinica CaO, dok su potrebe useva na nivou stotina.

Tabela osetljivosti

Merač osetljivosti:
  • Veoma

  • Znatno

  • Umereno

Ca
Sugar Beet
Durum Wheat
pšenica
mrkva
Cereals (excepted wheat)
Chicory, endive
Kupus
Oil Seed Rape
Squash, courgette
Fibre flax
lucerka
Corn (silage)
Corn (grain)
dinja
Olives
Leek
Canned peas
Protein peas
Krompir
Grassland
Salad
soja
Tobacco
Paradajz
Suncokret

Tabela osetljivosti& simptomi

Nedostatak kalcijuma u ​​biljkama predstavlja retkost, uglavnom na kiselim zemljištima sa niskim sadržajem kalcijuma. On dovodi do hloroze na mladom lišću i plodovima. Kod jabuka, na primer, dovodi do stvaranja „gorkih pega“ na plodovima.

Većina zemljišta bogatih kalcijumom su drevna morska dna. Kalcijum karbonat se sagoreva da bi se dobio negašeni kreč ili dovoljno fino mikronizuje (< 150 μm) radi difuzije jona Ca2+Ca2+ i zasićenje glino-humusnog kompleksa. On se često u geološkom smislu povezuje sa magnezijumom. Kalcijum, kao deo kreča, deluje kao poboljšivač zemljišta i zbog toga je i deo kalcijumovih mineralnih đubriva, gde kreč deluje kao noseći materijal za ostale hranljive materije (npr. NAC 27 N).
SADRŽAJ ZEMLJIŠTA
Sadržaj kalcijuma u zemljištu (ekstrakcija EDTA) se procenjuje u odnosu na vrednost CEC (> 60% kompleksa mora biti zauzeto Ca2+). U opštem slučaju, sadržaj između 2300 i 3300 ppm se smatra zadovoljavajućim. Ispod 1600 ppm, smatra se veoma niskim. Vrednosti iznad 5000 - 8000 ppm predstavljaju višak kalcijuma, javlja se antagonizam koji se mora regulisati.
TEKSTURA
U ilovastim zemljištima, nedostatak kalcijumapogoršava strukturu i plodnost zemljišta.
PH VREDNOST
Na pH vrednost zemljišta (i mogućnost njenog korigovanja) kalcijum ne utiče direktno, ali predstavlja najčešću izmenljivu osnovu za održavanje dobre plodnosti zemljišta. Neutralizirajuća vrednost često se računa kao „ekvivalenti CaO“ i količine potrebne za korekciju pH vrednosti aproksimacijom neutralnosti i veličine glino-humusnog kompleksa.
KLIMATSKI USLOVI
U vlažnim uslovima, kalcijum je manje dominantan u zemljišnom rastvoru nego u suvim klimatskim uslovima.