Azot (N) zauzima centralno mesto u metabolizmu vinove loze. Azot u vinogradarstvu ima veliki uticaj na rast, rod i prinos. Najveća količina se tesno vezuje u organskoj materiji. Od vezanog azota, samo oko 1 % se otpušta godišnje dejstvom mikroorganizama u zemljištu. To može rezultirati kasnijom isporukom od pribl. 50−150 kg N/ha/godini. Intenzitet mineralizacije azota nije optimalno prilagođen sezonskim potrebama vinove loze. Rastresanje plitkog zemljišta od početka do sredine maja može ubrzati otpuštanje azota i učiniti ga dostupnim na vreme da bi se namirile pojačane potrebe vinove loze.
Đubrenje azotom mladih biljaka
U godini sađenja i takođe u narednim godinama, snabdevanje vodom je od suštinskog značaja za rast vinove loze. Pri dobrim uslovima zemljišta, u prvim godinama razvoja nije potrebno đubrenje azotom ili su potrebne veoma male količine. Pokrivni usevi se moraju snabdevati azotom, posebno kada su nepovoljni uslovi zemljišta, da bi se sprečila konkurencija sa vinovom lozom. Količine se razlikuju u zavisnosti od uslova zemljišta i u opsegu su od 0−30 kg N/ha/godini. Moguće dodavanje hranljivih materija u godini sadnje je putem folijarnog đubrenja kod mlade biljke, koje ima povoljno dejstvo, naročito u sušnim periodima.
Đubrenje azotom kod biljaka koje daju prinos
Azot je važna hranljiva materija za razvoj vinove loze. Ipak, lokacija i vremenski uslovi takođe imaju značajan uticaj na performanse fotosinteze i na kvalitet i prinos.
Kod biljaka koje daju prinos, potrebe azota zavise od organske materije u zemljištu, performanse prinosa, sorte, obrade zemlje i snabdevanja vodom. Sredstvo za merenje zahteva za azotom je brzina rasta.
Fosfor i kalijum
Za razliku od đubrenja azotom, đubrenje fosforom i kalijumom nema vremensko ograničenje. Korisno je osnovno đubrenje u jesen pre obrade zemlje. Kod mladih biljaka sa dovoljnim snabdevanjem hranljivim materijama, nisu neophodne mere đubrenja, jer su unete količine male. Ako postoji izražen nedostatak fosfora, ciljano đubrenje se može izvršiti na osnovu ekstrakcije biljke.
Ako, uprkos đubrenjem kalijumom, dođe do pojave simptoma nedostatka, treba pretpostaviti fiksaciju kalijuma. To se takođe može odrediti uzimanjem uzorka zemljišta.
Pošto vinova loza samo delimično toleriše hlorid, treba koristiti đubriva koja nemaju hlorida ili se, samo u jesen, mogu koristiti i đubriva koja sadrže hlorid. Mlade biljke i podloge se moraju đubriti bez hlorida.
Preporučuje se upotreba kreča ako se za tim ukaže potreba nakon ispitivanja zemljišta.
Nedostatak bora se javlja naročito u sušnim godinama peskovitom i glinskom zemljištu. Za vinove loze je potreban bor, poželjno je folijarno đubrenje.
Gvožđe (Fe) i mangan (Mn)
Gvožđe se aktivno koristi kao Fe++, Fe+++ i kao helat gvožđa preko korena. Važno je za formiranje hlorofila i proces rasta. Pokretljivost gvožđa unutar biljke je niska. Njegova dostupnost u zemljištu često je inhibirana obogaćenjem bikarbonatima. Simptomi nedostatka gvožđa su žutilo listova (hloroza) i izostanak razvoja izdanaka. Nedostatak je izraženiji kod gustih, glinom bogatih zemljišta ili na kvarcnim mestima; ipak, prekomerno snabdevanje fosfatima ili bakrom takođe može dovesti do pojačanja simptoma.
Mangan se aktivno uzima preko korena kao Mn2+ jon ili kao helat mangana i važan je za aktiviranje niza enzima. Pokretljivost mangana unutar biljke je srednja. Postoji takođe i antagonistička interakcija između mangana i gvožđa. Višak mangana preovladava na kiselim zemljištima i zabarenim zemljištima pod anaerobnim uslovima.
