• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    laka do srednje teška zemljišta, bez zabarivanja
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    Rizling može da izdrži temperature do –20°C
  • pH
    Vinograd crop pH value
    optimalna: 5,5−6,5
  • Potrebe za vodom
    Vinograd crop rainfall value
    min. 300−400 l/m2
  • Vernalizacija
    Vinograd crop vernalisation
    -
  • Gustina useva
    crop density
    zavisno od oblika, sorte, snabdevanja vodom i tehnologije Razmak između redova: 1,8−2,5m Razmak u redu: 1,0−1,2m
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    -
Vinograd
Svi poznati vinogradarski regioni na svetu grade svoj identitet na osnovu samo jedne ili nekoliko, veoma specifičnih sorti grožđa. Na primer, Pino u Burgundiji, Nebiolo grožđe u Barolu, Rizling u Rajngauu ili Silvaner u Frankoniji. Vitikultura, vinikultura ili vinogradarstvo se odnose na uzgajanje vinove loze u svrhu berbe grožđa da bi se proizvelo vino.  Vino se pravi u podrumu. Nauka o vinskoj industriji se naziva enologija.
Ključne činjenice
  • Intenzivan rad
  • razlike u đubrenju mladih biljaka i biljaka u rodu
  • optimalna pH vrednost 5,5−6,0
  • osetljivo na hlorid.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
GROŽĐE-KULTURA KOJA ZAHTEVA MUKOTRPAN RAD
Vinova loza predstavlja jedan od najzahtevnijih useva, posebno na strmim padinama. Posao počinje od januara do marta, uz orezivanje vinove loze. Orezani lastari se iznose iz vinograda. Broj i dužina potpornih stubova ima odlučujući uticaj na prinos ali i na kvalitet vina. Orezivanje vinove loze i danas se vrši ručno. Od februara do aprila izvode se radovi na popravci potpore. Od marta/aprila, vinova loza se savija preko žica i vezuje za njih, i na taj način se postiže jednoobrazna raspodela i stabilan oblik izdanaka. Do avgusta, bočni izdanci se uklanjaju a visoke vinove loze se povezuju na žičani okvir (ovaj korak se naziva „heftanje“). Rade se i poslovi kao što su obrezivanje listova, košenje i stanjivanje. Od aprila, zemljište se mehanički obrađuje; pored toga, seju se pokrivni usevi. I jedno i drugo služi za stimulaciju prirodnog života zemljišta. Hranljive materije koje nedostaju se nadoknađuju putem đubriva. Približno od početka maja (kalemljenje vinove loze) do avgusta, sprovode se zaštitne mere protiv štetočina i gljivičnih bolesti. Fungicidi se koriste 4−7 puta. Početak berbe zavisi posebno od sorte grožđa, lokacije i stepena zrenja grožđa. Većinom berba grožđa počinje sredinom/krajem septembra i može potrajati do sredine/kraja novembra. Berbu grožđa tradicionalno obavljaju radnici berači ručno, ili se obavlja često i mašinski, kombajnima. Zemljište, čvrsto sabijeno berbom grožđa, rastresa se oranjem.

Vinograd related desktop image Vinograd related tablet image Vinograd related mobile image
multiple image marker active left arrow inactive left arrow active right arrow inactive right arrow
Đubrenje trajne kulture u rastu i u prinosu
Đubrenje trajne kulture, kao što je grožđe, značajno se razlikuje od klasičnog poljskog useva. S jedne strane potrebne su godine dok se stabla ne formiraju i ne počne sa proizvodnjom prinosa. Na taj način se formira organska materija, koja sigurno ostaje na polju, ali nije na raspolaganju za mineralizaciju na površini. Posebno na strmim padinama, pokrivni usevi se sade za zaštitu od erozije. Pored toga, takođe ima pozitivan uticaj na sadržaj humusa i životni vek zemljišta, što je važno za snabdevanje hranljivim materijama. Sastav biljnih vrsta u ovom zelenom pojasu igra veoma važnu ulogu. Nepravilna primena može dovesti do jake konkurencije za vodu i hranljive materije. Količina đubriva se određuje na osnovu ekstrahovanih količina.
Količine ekstrakcije za grožđe

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

1.4

0.6

Osetljivo

P2O5

0.4

0.2

Osetljivo

K2O

1.6

1.2

Osetljivo

MgO

0.5

0.2

Umereno osetljivo

TE

Bor (B), gvožđe (Fe) i mangan (Mn) u vidu folijarnog đubrenja

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po hektolitru (hl) prinosa grožđa. Prema ovome, grožđe zahteva uglavnom azot i kalijum. Primer: Prinos grožđa od 70 hl/ha zahteva 98 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 70kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati 28kg N/ha. Prinosom će se sa polja izneti 42 kg N/ha.
Azot (N) zauzima centralno mesto u metabolizmu vinove loze. Azot u vinogradarstvu ima veliki uticaj na rast, rod i prinos. Najveća količina se tesno vezuje u organskoj materiji. Od vezanog azota, samo oko 1 % se otpušta godišnje dejstvom mikroorganizama u zemljištu. To može rezultirati kasnijom isporukom od pribl. 50−150 kg N/ha/godini. Intenzitet mineralizacije azota nije optimalno prilagođen sezonskim potrebama vinove loze. Rastresanje plitkog zemljišta od početka do sredine maja može ubrzati otpuštanje azota i učiniti ga dostupnim na vreme da bi se namirile pojačane potrebe vinove loze. 

Đubrenje azotom mladih biljaka
U godini sađenja i takođe u narednim godinama, snabdevanje vodom je od suštinskog značaja za rast vinove loze. Pri dobrim uslovima zemljišta, u prvim godinama razvoja nije potrebno đubrenje azotom ili su potrebne veoma male količine. Pokrivni usevi se moraju snabdevati azotom, posebno kada su nepovoljni uslovi zemljišta, da bi se sprečila konkurencija sa vinovom lozom. Količine se razlikuju u zavisnosti od uslova zemljišta i u opsegu su od 0−30 kg N/ha/godini. Moguće dodavanje hranljivih materija u godini sadnje je putem folijarnog đubrenja kod mlade biljke, koje ima povoljno dejstvo, naročito u sušnim periodima. 

Đubrenje azotom kod biljaka koje daju prinos
Azot je važna hranljiva materija za razvoj vinove loze. Ipak, lokacija i vremenski uslovi takođe imaju značajan uticaj na performanse fotosinteze i na kvalitet i prinos. 
Kod biljaka koje daju prinos, potrebe azota zavise od organske materije u zemljištu, performanse prinosa, sorte, obrade zemlje i snabdevanja vodom. Sredstvo za merenje zahteva za azotom je brzina rasta.

Fosfor i kalijum
Za razliku od đubrenja azotom, đubrenje fosforom i kalijumom nema vremensko ograničenje. Korisno je osnovno đubrenje u jesen pre obrade zemlje. Kod mladih biljaka sa dovoljnim snabdevanjem hranljivim materijama, nisu neophodne mere đubrenja, jer su unete količine male. Ako postoji izražen nedostatak fosfora, ciljano đubrenje se može izvršiti na osnovu ekstrakcije biljke. 
Ako, uprkos đubrenjem kalijumom, dođe do pojave simptoma nedostatka, treba pretpostaviti fiksaciju kalijuma. To se takođe može odrediti uzimanjem uzorka zemljišta. 
Pošto vinova loza samo delimično toleriše hlorid, treba koristiti đubriva koja nemaju hlorida ili se, samo u jesen, mogu koristiti i đubriva koja sadrže hlorid. Mlade biljke i podloge se moraju đubriti bez hlorida.
Preporučuje se upotreba kreča ako se za tim ukaže potreba nakon ispitivanja zemljišta.
Nedostatak bora se javlja naročito u sušnim godinama peskovitom i glinskom zemljištu. Za vinove loze je potreban bor, poželjno je folijarno đubrenje.

Gvožđe (Fe) i mangan (Mn)
Gvožđe se aktivno koristi kao Fe++, Fe+++ i kao helat gvožđa preko korena. Važno je za formiranje hlorofila i proces rasta. Pokretljivost gvožđa unutar biljke je niska. Njegova dostupnost u zemljištu često je inhibirana obogaćenjem bikarbonatima. Simptomi nedostatka gvožđa su žutilo listova (hloroza) i izostanak razvoja izdanaka. Nedostatak je izraženiji kod gustih, glinom bogatih zemljišta ili na kvarcnim mestima; ipak, prekomerno snabdevanje fosfatima ili bakrom takođe može dovesti do pojačanja simptoma.
Mangan se aktivno uzima preko korena kao Mn2+ jon ili kao helat mangana i važan je za aktiviranje niza enzima. Pokretljivost mangana unutar biljke je srednja. Postoji takođe i antagonistička interakcija između mangana i gvožđa. Višak mangana preovladava na kiselim zemljištima i zabarenim zemljištima pod anaerobnim uslovima.

Vinograd related desktop image Vinograd related tablet image Vinograd related mobile image
multiple image marker active left arrow inactive left arrow active right arrow inactive right arrow

Jedna primena u proleće

Jedna primena u proleće image

Jedna primena u proleće

I đubrenje mladih biljaka i đubrenje prinosnih biljaka može se izvršiti u proleće jednom primenom đubriva koje je beshloridno/ima mali sadržaj hlorida, đubriva sa višestrukim hranljivim materijama i pojačanim kalijumom. Količina koju treba đubriti zasniva se na ekstrakciji azota i iznosi pribl. 30 kg N/ha kod mladih biljaka i 40−50 kg N/ha kod biljaka koje daju prinos. Na lokacijama na kojima postoji nedostatak fosfata, može se izvršiti ciljano đubrenje. S tim na umu, moraju se inkorporirati odgovarajuće količine đubriva. Treba izbegavati površinsko đubrenje zajedno sa inkorporacijom u cilju izbegavanja prekomernog đubrenja.