• Tekstura zemljišta
    crop soil texture
    zemljišta sa srednje visokim ili visokim sadržajem hranljivih materija
  • Min. Temperatura
    crop temperature icon
    temperatura klijanja iznad 15°C
  • pH
    Kupus crop pH value
    u neutralnoj zoni, optimalna pH vrednost: 7,0
  • Potrebe za vodom
    Kupus crop rainfall value
    mu . 600l/m2 ili sa navodnjavanjem
  • Vernalizacija
    Kupus crop vernalisation
    generativno u 2goj godini
  • Gustina useva
    crop density
    zavisno od tipa i upotrebe proizvodnja za tržište svežih proizvoda: 40.000−60.000 biljki/ha Industrijski kupus: 27.000−33.000 biljki/ha
  • Dubina setve
    crop seeding depth
    1,5−3 cm sa direktnom setvom
Kupus
Duboka, srednja do teška, ilovasta zemljišta bogata humusom i laka zemljišta sa visokim nivoima podzemnih voda su posebno pogodna za uzgajanje belog kupusa. Tamo gde se ne uzgajaju ni kupusnjače (npr. uljana repica, slačica) niti bilo koja druga vrsta kupusa, potrebna je rotacija useva najmanje na svake četiri godine. Osim toga, ne treba uzgajati u oblastima u kojima postoje ciste izazvane valjkastim crvima repe.
Beli kupus najbolje uspeva na umerenim temperaturama i velikoj vlažnosti kada maksimalne vrednosti nisu previsoke. Zbog dugotrajne sezone uzgoja, optimalna je blaga jesen i kratkotrajni blagi noćni mrazevi.
Ključne činjenice
  • Veliki zahtevi za vodom
  • veliki zahtevi za kalijumom
  • velike razlike u prinosu između proizvodnje za tržište svežih proizvoda i industrijskih dobara -podešavanje đubrenja
  • dve (do tri) primene korišćenjem NPK ili NPK plus N.
Opšte informacije
Opšte informacije
Potreba za hranljivim materijama
Potreba za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
KUPUS – BILJNA KULTURA SA DUGOM TRADICIJOM
Postoji razlika između kupusa koji se uzgaja za tržište, koji se skoro neprekidno sadi, i industrijskog belog kupusa koji se direktno seje. Sejanje se vrši od kraja aprila do sredine maja. Radi smanjenja rizika (usled lošeg rasada, napada insekata) 3 struka se sade zajedno, na konačnom rastojanju, sa 5cm razmaka, u fazi 4-6 lista. Izbor sorte zavisi od svrhe upotrebe (industrijska ili tržišna proizvodnja) i planiranog perioda isporuke.

Navodnjavanje je obično neophodno kada je očekivani prinos veći od 1.000 dt/ha. Potrebe za vodom su najveće tokom formiranja prinosa (sredina jula do sredine septembra). Broj tretmana sredstvima za zaštitu bilja je od 7 do 14. Obično se prska jedan ili dva herbicida i jedan fungicid, dok se preostali tretmani vrše insekticidima.
Stepen oštećenja kupusnim buvačem je kritičan u fazi pripreme, dok se sa lisnim vašima kupusa i različitim vrstama gusenica bori tokom daljeg razvoja biljke.
Kupus related desktop image Kupus related tablet image Kupus related mobile image
multiple image marker active left arrow inactive left arrow active right arrow inactive right arrow
Nutritivni zahtevi za kupus umnogome zavise od očekivanog prinosa, od toga kako će kupus biti korišćen i kada će biti sakupljen. Ciljna vrednost azota (N) za sveže povrće i letnju berbu je 210 kg N/ha dok je za industrijski kupus sa prinosom od 120 t/ha potrebno 340 kg N/ha. Imajte na umu da za sledeće useve visoke količine hranljivih materija ostaju na površini zbog ostataka pri berbi kupusa. Oko 90 kg N/ha, 30 kg P2O5 /ha, 100 kg K2O ha i 25 kg MgO/ha za naknadni usev se može izračunati, u zavisnosti od kupusa. Te količine će biti znatno veće ako više organskog materijala ostane na površini zbog tržišnih propisa.
Ekstrakcione količine za beli kupus

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

2.8

2.1

Veoma osetljivo

P2O5

1

0.8

Umereno osetljivo

K2O

3.8

3.2

Osetljivo

MgO

0.5

0.3

Umereno osetljivo

SO3

3.5

2.9

Umereno osetljivo

TE

200 g/ha bora (B)

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa belog kupusa. Beli kupus uglavnom zahteva azot, fosfat i kalijum. Primer: Prinos industrijskog kupusa od 120 t/ha izvlači 336 kg N/ha. Ako se određena količina N-zaliha iznese iz zemljišta (npr. 36 kg N/ha), putem đubriva treba dodati još 300 kg N/ha. Berba bi uklonila 252 kg N/ha iz polja.
pH

Prva primena

Prva primena image

Druga (i treća) primena

Druga (i treća) primena image

Prva primena

Azotna, fosfatna i đubriva sa kalijumom pre sadnje Osnovna količina azota zavisi od vrste sadnje. Kod direktne setve, pravilo je da se pre setve primeni 60 kg N/ha. Kod sadnje na otvorenom, treba primeniti više od 100 kg N/ha jer su potrebe biljke za azotom u ovoj fazi već znatno veće. Za ranu sadnju u plasteniku, uobičajeno je osnovno đubrenje od 150−60kg N/ha. U dobro obezbeđenim zemljištima primenjuje se 60−90kg P2O5 /ha, zavisno od nivoa prinosa. U poređenju sa drugim kulturama, kupus zahteva relativno male količine fosfata. Osim toga, đubrenje kalijumom varira između 230−350 K2O /ha zbog velikih razlika u prinosu i primenjuje se u 2 navrata. Pri prvoj primeni najbolje je koristiti NPK đubrivo. Istovremeno bi se zadovoljila i trenutna potreba za sumporom.

Druga (i treća) primena

Kada se N-đubrenje bazira na Nmin rezultatima, pravo vreme za uzorkovanje je u fazi 6−8 listova (nakon singulacije) na dubini od 0−60 cm. Količina azota koja i dalje nedostaje (nominalna vrednost -osnovno đubrenje -N min ) se primenjuje u 2 koraka kada su ukupne potrebe veće od 100 kg N/ha. Podloge treba da budu suve kada se ovo završi. Posebnu pažnju treba posvetiti upotrebi azota u obliku cijanamida, koji ne treba primeniti ili primeniti neposredno pre ili nakon primene herbicida. Najbolje vreme za primenu dva gornja sloja đubriva je ubrzo nakon separacije i oko 3 nedelje kasnije. Dodavanje bora tečnim đubrenjem Po pravilu, 200 g bora/ha se primenjuje u tečnom obliku sa velikim količinama vode, uz izbegavanje bilo kakve primene kada su dani veoma topli. U slučajevima kada unakrsne pukotine peteljke lista ukazuju na nedostatak, primenu treba ponoviti nakon 1−2 nedelje. Suvoća i/ili pH vrednost iznad 7 povećava