TRAŽIM

ĐUBRIVO

KOJE SADRŽI

HRANLJIVI ELEMENT

ZA

USEV

Pretraži
Kukuruz - zrno
Kukuruz traži duboka i dobro snabdevena zemljišta. Dobro provetrena zemljišta su pogodna zbog brzog zagrevanja i dobrog rasta korena. Kukuruz nema glavni koren te je predusev u uzgoju kukuruza od posebne važnosti.
Kukuruz ima relativno male zahteve za vodom, u odnosu na prinos, kao C4 biljka, ali mu je potrebno dosta toplote i hranljivih materija za visoke prinose.
Ogromna raznovrsnost sorti pruža osnovu za pronalaženje prave sorte za svaku pojedinačnu lokaciju i odgovarajuće uslove berbe. Sazrevanje različitih sorti je naznačeno u tzv. indeksu zrenja i kreće se između pribl. FAO 200 i iznad FAO 500.
Samo uslovi sa mnogo vlage, senke ili magle otežavaju jesenju berbu kukuruza.
Ključne činjenice
  • Obratite pažnju na osetljivost na fosfor i kalijum
  • celokupna primena azota (N) je moguća sa predsetvenom pripremom
  • prilikom primene: đubrenje vršite u fazi sa 4 lista, kasnija primena azota odlaže zrenje
  • đubrenje na slabo snabdevenim zemljištima.
Opšte informacije
Opšte informacije
Zahtevi za hranljivim materijama
Zahtevi za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
Kukuruz – olakšano upravljanje usevima
Kukuruz se koristi kao kukuruz za ishranu i kao skrobni kukuruz. U industriji prerade skroba, postoji takođe i potražnja za posebnim voštanim kukuruzom. Pored toga, kukuruz se koristi kao industrijski sirovi materijal za proizvodnju limunske kiseline. 
Upravljanje usevima kukuruza je relativno jednostavno. Nakon kultivacije pribl. 7−10 semenki po m², koristi se herbicid za kukuruz, ili tokom nicanja ili nakon njega, do faze 6 listova. Po potrebi, kasnije u procesu rasta se koristi fungicid ili insekticid. 
Gljivične bolesti se lako prenose iz prethodnih useva u kukuruz. Ove infekcije se otkrivaju nakon berbe po vrednostima mikotoksina u usevima. Mere za borbu protiv toga se ogledaju u oranju radi uklanjanja slame sa žitarica, i izboru odgovarajuće sorte. Zaraženi delovi kukuruza nisu dozvoljeni ni za ishranu ljudi ni za ishranu životinja.

Odgovarajuće đubrivo za kukuruz je ključno za prinos
Kukuruz, kao i svi ratarski usevi, ima visoke zahteve za azotom , kao i visoke zahteve za fosfatom i kalijumom. Fosfat je često slabo dostupan za mlade biljke kukuruza, posebno u vlažnim i hladnim uslovima, u veoma suvim uslovima ili kada je zemljište sabijeno. U ranoj fazi, korenov sistem kukuruza je nedovoljno razvijen. Nedostatak fosfata dovodi do povećanog sadržaja antocijanina u listovima i stabljikama, što se često uočava kao pojava crvene ili ljubičaste boje na biljkama. Kalijum u đubrivu za kukuruz kontroliše unos vode i reguliše stome. Pored toga, kalijum utiče na nalivanje zrna. Većina hranljivih materija ostaje u slami a potom i za sledeći usev u polju. Kukuruz nije mnogo osetljiv na hlorid, pa se đubrenje kalijumom vrši ili kao pojedinačno đubrenje praćeno NP đubrivom, ili u formi NPK đubriva pre setve.
Potrebe i ekstrakcije kukuruza

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

22

14.3

Veoma osetljivo

P2O5

7

6

Veoma osetljivo

K2O

12.9

5.5

Osetljivo

MgO

1.8

1.3

Umereno osetljivo

SO3

3

2.3

Umereno osetljivo

TE

Cink (Zn) iz faze sa 6 listova, bor (B) povoljno utiče na plodnost 

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa kukuruza. Kukuruzu je zato, uglavnom potreban azot, fosfor i kalijum. Sumpor i magnezijum takođe moraju postojati u odgovarajućim količinama. Primer: Prinos kukuruza od 10 t/ha zahteva 220 kg N/ha. Uz pretpostavku da će se dobiti određena količina azota iz zemljišta (npr. 60 kg N/ha) i 40 kg N/ha od mahunarskog intermedijarnog useva, biće potrebno putem đubriva dodati još 120 kg N/ha. Putem berbe, 143 kg N/ha će biti uklonjeno sa polja.
Preporuka za odgovarajuće đubrivo za kukuruz
Kukuruzu su potrebne hranljive materije u koncentrovanom obliku, posebno u prvoj fazi masenog razvoja, sve do cvetanja. Nakon toga, većina hranljivih sastojaka se samo preraspodeljuje unutar biljke ili koristi za apsorpciju vode (kalijum).

Đubrenje se u najvećoj meri vrši pre setve
Ukupna količina potrebnih hranljivih materija koja je potrebna kukuruzu se može primeniti pre predsetvene pripreme. Najveća potreba za hranljivim materijama je u prvoj fazi rasta, a višestruke primene nisu pokazale da dolazi do povećanja prinosa. Đubriva sa fosforom i kalijumom se takođe najbolje primenjuju pre, ili sa setvom.
Kod velikih očekivanih prinosa koji nose i odgovarajuće visoke potrebe za azotom kod kukuruza i na lakim zemljištima (rizik od izlivanja azota!), pogodna je split metoda. Trećina planirane količine azota se primenjuje u fazi sa 2 do 4 lista. Kasnija primena povećava rizik od sagorevanja lista i odlaže sazrevanje. Rezultat se nalazi u većim sadržajima vlage u zrnu.

Đubrenje podloge ispod obrađenog sloja zemljišta NP đubrivom je korisno za prinos, posebno na teškim zemljištima, hladnim područjima i zemljištem sa malim sadržajem fosfata, jer se i dalje malo korenje može direktno hraniti iz pojasa đubriva. Privremeni nedostatak fosfata u razvoju mladica se može dobro nadoknaditi tečnim đubrivom sa koncentrovanim fosforom ili hranljivim solima rastvorljivim u vodi. 

Kukuruz za zrno se može đubriti krečnjakom pre setve kukuruza ili u jesen. Maksimalna količina CaO treba da bude 1500 kg/ha– poželjno u obliku kalcijum-karbonata, da se ne bi onesposobio bor.
Parametri prinosa za kukuruz:
Broj biljaka po m²
broj zrna na klipu
težina hiljadu zrna.

Formiranje prinosa je rezultat optimalne raspodele od pribl. 8−9 biljaka po m² i odgovarajućeg zdravog klipa. 

Prva primena

Druga primena

Prva primena

Jednokratna primena ukupnih potreba hranljivih materija pre kultivacije Kukuruzu su neophodne koncentrovane hranljive materije pre početka rasta. Zbog toga, idealno je đubrenje pre setve. Celokupna količina hranljivih materija se može primeniti u jednoj dozi korišćenjem odgovarajuće NPK formule. Isto tako, moguće je jednokratno đubrenje hranljivim materijama (uglavnom azot i kalijum pre setve, fosfat u obliku NP đubriva u području korena). Ako se koristi urea kao azotna komponenta, inkorporacija u zemljište je od suštinskog značaja da bi se izbegli gubici azota u gasovitom stanju. Đubrenje kukuruza azotom, bazira se na ekstrakciji, koja odgovara pribl. 160−180 kg N/ha. Važno je koristiti glavne hranljive materije u oblicima rastvorljivim u vodi – od faze 6 listova pa nadalje, počinje stvaranje velike biljne mase u toku jednog dana, sa visokim stopama apsorpcije hranljivih materija od nekoliko kg/ha dnevno.

Druga primena

Konačno đubrenje najkasnije u fazi 2 do 4 lista Pri visokim očekivanim prinosima, i u skladu sa tim, pri većim potrebama za azotom, kao i da bi se sprečili gubici azota posebno na lakim zemljištima, preporučuje se đubrenje azotom u split metodi. U tom slučaju, trećina ukupne količine azota treba da se doda u obliku brzodelujućih nitrata u fazi 2 do 4 lista. Kasnije đubrenje no donosi poboljšanje prinosa, već nosi rizik od sagorevanja lista i kašnjenja sazrevanja.