TRAŽIM

ĐUBRIVO

KOJE SADRŽI

HRANLJIVI ELEMENT

ZA

USEV

Pretraži
Ozima uljana repica
Uljana repica dobro uspeva, kao i pšenica, na srednje teškim zemljištima i sa što je moguće neutralnijom pH -vrednošću zemljišta. Zahvaljujući svom jakom centralnom korenu, pogodna je za mnoge lokacije, čak i one sa suvljim i lakšim zemljištima. Uljanoj repici je potrebno 500−600 mm padavina i akumulirana temperatura od oko 2600°C za optimalan prinos. Dovoljno snabdevanje kalijumom u jesen poboljšava otpornost na mraz.

Ključne činjenice
  • Veče potrebe kalijuma nego zrno
  • zahteva optimalnu snabdevenost krečnjakom
  • 30−40 kg/ha (75−100 kg SO3) sumpora za prvu dozu u proleće
  • nemojte zaboraviti đubrenje borom.
Opšte informacije
Opšte informacije
Zahtevi za hranljivim materijama
Zahtevi za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
Ozima uljana repica – dobri prinosi i idealan predusev
Jedan od najvažnijih faktora za uspešnu žetvu uljane repice je okvalitetna priprema zemljišta . Dobra predsetvena priprema, optimalna setvena gustina (40−60 zrna/m² zavisno od sorte i datuma setve, od 15. avgusta do 10. septembra) predstavljaju osnove za uspešan početak gajenja. Hibridne sorte teže kasnijoj setvi i ređem sklopu(40 zrna/m²). 
Mnogi faktori utiču na postizanje optimalnih prinosa. Rotacija useva, gustina setve, sposobnost ukorenjavanja (uljana repica pati naročito od zbijenosti zemljišta ) i optimalna raspodela hranljivih materija i padavina su podjednako važne. Da bi se postigli visoki prinosi, zaštita biljke kod uljane repice ima posebnu važnost.

Optimalno snabdevanje uljane repice hranljivim materijama
Zbog dugog perioda vegetacije i ogromnog formiranja mase, uljana repica apsorbuje velike količine hranljivih materija koje se moraju dostaviti putem zemljišta i đubriva. Nutritivne potrebe za rast su značajno veće od ekstrakcije žetvom. Za visoke prinose, azot iz zemljišta obično nije dovoljan; prolećno đubrenje pomaže formiranju prinosnih biljaka. Ako se koristi stajsko đubrivo, to treba raditi pre kultivacije. Upotreba brzorastvorljivog mineralnog đubriva se preporučuje od faze sa 4 lista. „Izgladnjivanje“ na početku vegetacije pomaže boljem ukorenjavanju uljane repice. Optimalno snabdevanje fosfatom je važno za stvaranje dovoljno skroba. Za niže pH vrednosti i temperature u proleće, nedostatak postaje brzo vidljiv ljubičastim bojenjem lista. Ključna hranljiva materija uljane repice je sumpor. 1 kg sumpora (2,5 kg SO3) utiče na konverziju 10 kg azota. Njegov nedostatak često dovodi do ozbiljnih zaraza štetočinama koje se hrane tada nepotpunim proteinskim jedinjenjima. NPK đubrivo sa sumporom u jesen i N+S đubrivo u proleće obezbeđuju snabdevanje. Uljana repica zahteva krečnjak i potrebno joj je pet do osam puta više krečnjaka nego drugim cerealijama. Brzodelujući krečnjak (na niskoj pH vrednosti) ili mešani krečnjak (na blago kiseloj pH vrednosti) pokazao se pogodnim za kultivaciju. Krečnjačka đubriva koja sadrže sumpor (na primer, gips ili karbonat krečnjaka sa sumporom) bili bi takođe pogodni u proleće. Za utvrđivanje potrebe za hranljivim materijama, koriste se ekstrakcione količine.
Ekstrahovane količine ozime uljane repice

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

70

43

Veoma osetljivo

P2O5

14.6

12.5

Osetljivo

K2O

25.1

8.5

Veoma osetljivo

MgO

4.3

3.5

Osetljivo

SO3

18

7.1

Veoma osetljivo

TE

500−1000 g/ha bora (B), podeljeno i kombinovano sa pesticidima u jesen i proleće; 15−25 g/ha molibdena (Mo)

U tabeli je prikazano usvajanje i iznošenje po toni prinosa zrna uljane repice. Prema ovome, uljanoj repici su primarno potrebni azot, kalijum i sumpor. Fosfor i magnezijum takođe moraju postojati u odgovarajućim količinama. Primer: Prinos uljane repice od 4 t/ha apsorbuje ukupno 280 kg N/ha. Ako se određena količina azota (N) apsorbuje iz zemljišta (na primer 80 kg N/ha), onda je kroz đubrivo potrebno dodati još 200 kg N/ha. Prinosom će se sa polja izneti 172 kg N/ha .
Pravi plan đubrenja kod ozime uljane repice
Uljana repica zahteva hranljive materije u fazama. Zbog toga, razumno je doziranje u najmanje tri perioda. 
Uljana repica obezbeđuje prinos odgovarajućim pojedinačnim biljkama sa jakim korenom, optimalnim, ne previše obogaćenim jesenjim rastom (> 1 cm prečnik vrata korena 8−12 listova), neprekidnim i bujnim prolećnim rastom između vlatanja i početka cvetanja, i harmonizovanom snabdevanju hranljivih materija— i vode od početka cvetanja do kraja sazrevanja.

Parametri prinosa kod uljane repice
Broj biljaka po m²
Broj mahuna po biljci
Broj semenki po mahuni
Težina semena (TGW)

Jesenje đubrenje
Jesenje đubrenje-najvažnije đubrenje
Uljanoj repici je već potrebna trećina hranljivih materija u jesen. Celokupna količina fosfata i kalijuma se može primeniti u jesen, ali maksimalna doza azota ne bi trebalo da bude veća od 30−40 kg N/ha. Svi parametri prinosa (cvetovi na bočnim izdancima) su već stvoreni u jesen. U optimalnom slučaju, biljka se sastoji od 8−12 listova pre sezone mirovanja i ima snažni centralni koren (prečnik vrata korena > 1 cm) koji je dizajniran kao regenerativni organ da bi otpočeo sa rastom u proleće što je pre moguće. Dobra otpornost na zimske uslove osigurana je optimalnim đubrenjem kalijumom.
Uljana repica se može i u proleće đubriti azotom, ali maksimalna doza ne bi trebalo da bude veća od 30−40 kg N/ha, a to takođe zavisi od prethodnog useva i datuma setve. Ako se žetveni ostaci preduseva još nisu raspali, zemljište neće moći da obezbedi dovoljno azota. Prevelika doza đubriva u jesen izaziva prerastanje biljaka što dovodi do smanjene otpornosti na zimske uslove. 

Prva primena u proleće

Druga primena u proleće

Prva primena u proleće

Đubrenje u proleće na početku vegetacije Prva doza na početku vegetacije se koristi za regeneraciju rozete lista i promoviše već kreirani list i procvetale biljke na vegetacionom konusu. Pored formiranja pupoljaka u bočnim izdancima, pomaže rast glavnog izdanka u dužinu i naknadno grananje biljke. Nerazvijene stabljike sa manje od 6 listova zahtevaju pojačano đubrenje, dok su snažnije razvijene biljke već unele više hranljivih materija u jesen i zato se blago đubre. U svakom slučaju: azot + sumpor donose veći prinos od onoga kada se vrši samo đubrenje azotom. Ako se u jesen iz bilo kog razloga ne može primeniti đubrivo, NPK se može primeniti u rano proleće. Nivo primene azota na početku vegetacije zavisi od stadijuma razvoja biljaka uljane repice. Zasad od 30 biljaka/m², koje imaju 12 listova i imaju prečnik vrata korena od 15 mm, je već apsorbovao 100−130 kg N/ha, dok su biljke sa 8 listova i debljinom vrata korena od 10 mm su apsorbovale oko 40−50 kg N/ha pri istoj gustini useva. Kod nedovoljno razvijenih biljaka, prolećno đubrenje će biti znatno jače, 80−100 kg N/ha. Dobro razvijeni zasadi treba da prime najmanje 50−70 kg N/ha kao početnu dozu.

Druga primena u proleće

Doza na početku intenzivnog porasta Drugo i poslednje prolećno đubrenje treba da se obavi na početku intenzivnog porasta, krjem marta. To ubrzava rast bočnih izdanaka u dužinu. To omogućava snabdevanje cveta azotom i naknadno stvaranje plodova. Do cvetanja, zasad uljane repice apsorbuje oko 75 % ukupne količine azota. Kako se ne može očekivati značajno usvajanje iz zemljista dok su temperature zemljišta još uvek niske, drugu dozu treba primeniti na glavni izdanak pre pojave cvetnih pupoljaka — biljke su sada visoke 15−25 cm. Nivo poslednjeg đubrenja azotom zavisi od prethodno primenjene količine. Stabljike koje su dovoljno razvijene pred zimu, blago se đubre, primaju glavnu količinu azota u proleće u drugoj aplikaciji. U proleće, ipak, nedovoljno razvijene ili kasno pođubrene stabljike primaju oko 2/3 ukupne količine azota u proleće u prvoj dozi i 1/3 u drugoj dozi. Dovoljno snabdevanje kalijumom je ovde od ogromnog značaja, biljke sada uzimaju do 7 kg/ha kalijuma dnevno, zato je važno da odgovarajuća količina kalijuma u ovom trenutku već bude prisutna u zemljištu.