TRAŽIM

ĐUBRIVO

KOJE SADRŽI

HRANLJIVI ELEMENT

ZA

USEV

Pretraži
Ozima pšenica
Današnja svrha proizvodnje pšenice su za ishranu, brašno, proizvodnju skroba i bioetanola. Shodno tome, sorte pšenice se klasifikuju prema karakteristikama kvaliteta u različitim klasama. Plan đubrenja takođe zavisi od svrhe proizvodnje.         Azot ovde igra najvažniju ulogu.
Pšenica uspeva na srednje teškom i teškom zemljištu koje ima neutralnu pH vrednost. Laka i peskovita zemljišta imaju tendenciju da se brže isušuju u proleće. Pšenica zahteva adekvatno snabdevanje vodom, tako da brzo isušivanje dovodi do gubitaka u prinosu.

Ključne činjenice
  • NPK+S đubrivo u jesen predstavlja dobru osnovu
  • N+S đubrivo u vlatanju ima pozitivan uticaj na prinos i sadržaj proteina
  • azotna đubriva na bazi nitrata su najpogodnija
  • upotreba N-Pilota za optimalno snabdevanje azotom.
Opšte informacije
Opšte informacije
Zahtevi za hranljivim materijama
Zahtevi za hranljivim materijama
Đubrenje
Đubrenje
Ozima pšenica i njeni zahtevi
Normalno vreme setve je između početka i kraja oktobra, nekad i kasnije. Zavisno od uslova lokacije, sorte, datuma setve, gustina setve je 250−450 zrna po m².  U ovim uslovima, sa očekivanom stopom bokorenja, željeni broj sekundarnij izdanaka može da varira od 450−600 po m².
Iako koren može da dopre do dubine od 120 cm, pšenici je potrebno padavina od najmanje 300−500 mm godišnje. Dodatno snabdevanje vodom omogućava čak i veće prinose.
U zavisnosti od sorte, pšenica ima optimalnu temperaturu od 18−22°C toplotne sume, tako da se ona može gajiti u skoro svakoj oblasti. 
Zahtevi za hranljivim materijama
Ozimoj pšenici je potrebno balansirano snabdevanje hranljivim materijama Plan đubrenja izrađuje se na osnovu pretsetvenih uslova i snabdevanja zemljišta najvažnijim hranljivim materijama, fosforom, kalijumom i magnezijumom. Od presudnog je značaja primena odgovarajuće količine hranljivih materija prema definisanom planu i kao i pravovremena primena. Zavisno od prinosa, pšenica izvlači iz zemljišta nejednake količine hranljivih materija (pogledajte tabelu). Količina hranljivih materija koja preostane u polju nakon žetve je znatno ispod stope ekstrakcije. Da bi se održala plodnost zemljišta, iznešene količine hranljivih materija se moraju vratiti. Ovo se može uraditi kako organskim tako i mineralnim đubrivom ili uravnoteženom kombinacijom istih.
Ekstrahovane količine ozime pšenice

Element

Iznošenje

Jedinica/t proizvodnje

Uklanjanje

Jedinica/t proizvodnje

Osetljivost na nedostatak

N

30

22

Veoma osetljivo

P2O5

9

8.5

Veoma osetljivo

K2O

15

5

Osetljivo

MgO

2.5

1.9

Osetljivo

SO3

8

7

Veoma osetljivo

TE

bakar (Cu) (150 g/ha u granitnim zemljištima) i mangan (Mn) (500 g/ha u humusnim zemljištima)

U tabeli je prikazana i količina hranljivih materija koju uzima biljka i ekstrakcija po toni useva. Pšenica je izuzetno osetljiva na nedostatak azota; ipak, fosfor i sumpor takođe igraju važnu ulogu u đubrenju pšenice. Primer: Pšenica, sa proizvodnim ciljem od 8 to/ha (14 % sirovih proteina) apsorbuje 240 kg N/ha. Ako pretpostavimo da je prosečna nadoknada azota iz zemljišta (na primer 50 N/ha) i da postoji dostupan azot od preduseva (npr. 30 N/ha), potrebno je đubrenje od 160 kg N/ha. Putem žetve, iznosi se 176 kg N/ha.
Ozima pšenica se obično đubri u 3, ili 4 navrata, zavisno od cilja proizvodnje.

Parametri prinosa za ozimu pšenicu
1. Klasića/m²
2. Zrna/klasu
3. Težina zrna (TGW)

Jesenja primena

Prva primena u proleće

Druga primena u proleće

Treća primena

Jesenja primena

Jesenja primena pre setve ima smisla naročito u suvim oblastima. Zahvaljujući vlazi u zimskim mesecima, hranljive materije postaju dostupnije. To je posebno važno u slučaju fosfora. Za prvu primenu u jesen preporučuju se NP+S ili NPK+S đubriva, ali dozu treba izračunati tako da, data količina azota ne treba da bude veća od 40−50 kg/ha. Više azota dovodi do prekomernog razvoja, koji dovodi u pitanje otpornost na zimske uslove. Formulacije NPK+S đubriva rastvorljive u vodi obezbeđuju neophodan priliv hranljivih materija u gornjim oblastima korena za brzu apsorpciju.

Prva primena u proleće

Prva doza u proleće na početku vegetacije Prva doza ili đubrenje u proleće je presudno za brz i rani početak rasta. Ova doza je od suštinskog značaja za bokorenje i utiče na formiranje klasića/m². Posebno nakon zimske pauze, važno je obezbediti lako dostupan azot, i u tom slučaju, sumpor za dobar početak vegetacije. Posebnu pažnju treba posvetiti tome u kom obliku je azot. Samo azot u obliku nitrata je dostupan u ovim uslovima. Konverzija amonijaka u nitrat, na temperaturi zemljišta od 5°C, traje nekoliko nedelja. To, nadalje, znači da će azot dostavljen đubrenjem prekasno ostvariti svoj efekat. Ako su vremenski uslovi previše hladni, može se dogoditi da fosfor još uvek nije mobilisan u zemljištu, u takvim slučajevima primena NP đubriva sa fosforom rastvorljivim u vodi ima smisla. Ako iz bilo kog razloga jesenja primena nije bila moguća, ovo je pravo vreme za dopunjavanje NPK đubriva koja nedostaju. U tom slučaju, za prvu prolećnu primenu možemo primeniti NPK umesto nitrogenskog đubriva, ali je veoma važno da koristimo proizvode koji sadrže oblike hranljivih materija koji su rastvorljivi u vodi (fosfor) i lako dostupni (nitratni oblik azota).

Druga primena u proleće

Doza na početku vlatanja Druga doza se daje u periodu od početka vlatanja do faze 2-kolenca (EC 30−32). U ovoj fazi, razvoj klasića se odvija u stabljici i ova faza je presudna za formiranje zrna po klasu. Gušći usev treba da se malo kasnije đubri (EC 32). Stoga, pšenica ima dovoljno vremena da smanji izdanke zbog nedostatka azota. Ako je usev proređen, svaka pojedinačna stabljika mora da se razvije u produktivan klas. Ovde je neophodno ranije primeniti drugu dozu (EC 30) da ne bi došlo do gubitaka izdanaka. Od faze EC 31 do faze EC 39, pšenica troši velike količine azota svaki dan. (do 5 kg N/ha/dnevno). Zbog toga, neophodno je obezbediti dovoljnu količinu azota u prvoj i drugoj dozi kombinovano (120−140 kg N/ha). Gustina useva se pak najbolje kontroliše azotom u nitratnom obliku.

Treća primena

Doza za pojavu klasa Poslednja primena se vrši od pojave zastavičara (EC 37) pa do početka klasanja (EC 51). U ovoj fazi, primena azota ima znatan uticaj na težinu zrna i sadržaj proteina. Poslednja doza azota se može primeniti na osnovu prinosa — đubrenje je već potrebno u fazi zastavičara (EC 37−39). Krmna pšenica se obično đubri u ovoj fazi. Ako je dovoljno azota već primenjeno u prvoj i drugoj dozi a nije ostvaren visoki prinos, ne mora se đubriti treći put. Međutim, doza na početku klasanja se može odrediti na osnovu željenog kvaliteta — ovde se đubrenje odvija na početku klasanja (EC 49−51) ili čak kasnije. U ovom slučaju, ne utiče se na prinos kao takav, već na sadržaj proteina. Kvalitetna pšenica se đubri u ovoj fazi. Sva direktna azotna đubriva se u osnovi mogu koristiti kao izvori azota (NAC 27 N, AN 33.5 N); međutim, rezultati trenutnih testova pokazuju viši sadržaj proteina ako se N+S đubrivo (ASN, NAC + S 24 N + 17SO3, VARIO 23 N + 25SO3) koristi u ovoj fazi. Naravno, u suvim oblastima, ako je proleće ekstremno suvo bez padavina, možemo preskočiti treću primenu, ili primeniti samo malu količinu.