Prolećno đubrenje pšenice

 

Prva prolećna prihrana pšenice krajem februara ili početkom marta ima najveći uticaj na visinu prinosa, iako na prinos takođe utiče i prihrana u fazi vlatanja i eventualno klasanja. U zavisnosti od tipa zemljišta, optimalna količina azota potrebna pšenici tokom vegetacije je između 120-150 kg/ha, a sa osnovnim jesenjim đubrenjem i prvom prolećnom prihranom treba uneti 70-90 kg/ha azota

Količina hranljivih elemenata koju pšenica usvaja povećava se u fazi bokorenja i tako aktivno usvajanje traje sve do kraja faze klasanja. Nedostatak azota u ovom periodu sigurno vodi smanjenju prinosa. Primena odgovarajuće količine azota u odvojenim prihranama obezbeđuje biljci stalno prisustvo azota, a proizvođačima omogućava fleksibilnost reagovanja na izmene vremenskih prilika.

Treća prihrana u fazi klasanja je retka i zavisi od stanja useva, sorte pšenice i vlažnosti zemljišta. Tako, kod kvalitetnijih sorti, biljakama u ovoj fazi treba obezbediti 5-10 kg/t očekivanog prinosa kako bi se osigurao visok sadržaj proteina u zrnu.

Prilikom izbora azotnog đubriva, pored cene bi trebalo uzeti u obzir i neke druge faktore. Na kiselijim zemljištima preporučuje se upotreba KAN-a umesto AN-a, jer ovo đubrivo ne povećava kiselost zemljišta. Pored toga, bitan je i način na koji će se đubrivo primeniti – u slučaju primene đubriva sitnih granula (AN) odstupanje od norme rasturanja može biti do pet puta veće nego što je kod KAN-a. Ovo bi trebalo uzeti u obzir zbog toga što odstupanje od norme rasturanja koje je veće od 30% dovodi do gubitaka u prinosu koji mogu ići i do 5-10%.

Velika količina padavina tokom jeseni i zime dosta utiče na prolećno đubrenje azotom – usled povećane vlažnosti zemljišta može doći do ispiranja hranljivih elemenata, pogotovo azota. Takođe, ako je na parceli ili delovima parcele izostavljeno osnovno đubrenje tokom jeseni, treba razmotriti kombinovanu prolećnu primenu NP i NPK đubriva. Rezultati istraživanja pokazuju da prolećna primena NP ili NPK đubriva dovodi do povećanja prinosa za 500-900 kg/ha u poređenju sa primenom čistog azotnog đubriva, što se smatra isplativom investicijom.

U zemljištima koja sadrže dosta vode tj. imaju preko 80% zasićenosti vodnog kapaciteta, izražena je aktivnost denitrifikacionih bakterija. Ovi mikroorganizmi nitrate transformišu u atmosferski azot, pa se ovako izgubi 8-15% unetih nitrata. Proces denitrifikacije počinje iznad 5°C, tako da u uslovima hladnijeg vremena krajem zime ili pojave podzemnih voda treba obavezno računati na gubitak azota iz zemljišta, i to uzeti u obzir pri određivanju količine đubriva za primenu.