Osnovno đubrenje pšenice tokom jeseni

  

Jedan od glavnih zadataka u ratarskoj proizvodnji oduvek je bio održavanje zaliha hranljivih elemenata u zemljištu. Moderne sorte pšenice sa visokim prinosima zahtevaju složeniju tehnologiju proizvodnje i osetljivije su na neadekvatnu snabdevenost hranljivim elementima. Visok i kvalitetan prinos može se postići samo uz prisustvo dovoljnih količina makro i mikroelemenata.  

Šta je potrebno pšenici?  

Za proizvodnju 1 t pšenice (uključujući masu stabljika i korena) potrebno je 27 kg N, 11 kg P₂O₅ i 18 kg K₂O. Kada se uz ove podatke uzme u obzir i prirodna snabdevenost zemljišta makroelementima, za prinos zrna od 5 t/ha pšenici treba obezbediti skoro 135 kg/ha N, 55 kg/ha P₂O₅ i 90 kg/ha K₂O.

Pored toga, biljkama je neophodno i 30 kg kalcijuma i 15–20 kg sumpora po hektaru, a od mikroelemenata,  pšenica ima potrebe za bakrom, manganom i cinkom. Navedene količine hranljivih elemenata biljci trebaju da budu dostupne u odgovarajućim razvojnim fazama tokom vegetacionog perioda, i to u formi u kojoj ih one mogu usvojiti iz zemljišta.  

 

Zašto kompleksna NP i NPK đubriva, a ne samo azotna?  

 

Za optimalan razvoj pšenice neophodno je osnovno đubrenje kompleksnim NPK ili NP đubrivima u jesen. U zemljišnom kompleksu fosfor i kalijum često su prisutni u obliku organskih jedinjenja ili minerala koji kao takvi nisu dostupni biljci, pa je ove elemente potrebno obezbediti iz veštačkih đubriva koja fosfor i kalijum sadrže u oblicima koje biljke mogu odmah da usvoje.

Pored toga što je fosfor kao pojedinačni element bitan za razvoj pšenice, bitna je i činjenica da je snabdevanje biljke azotom moguće samo uz adekvatnu obezbeđenost fosforom. Zbog toga je neophodno da se u cilju optimalne obezbeđenosti svih elemenata u zemljište unesu i dovoljne količine fosfora tokom jeseni. Primena fosfora posebno je bitna na zemljištima sa niskim sadržajem humusa, jer je u njima najveći deo fosfora u formi organskih jedinjenja koja biljke ne mogu da usvoje, dok đubrivo sadrži fosfor u obliku koji je odmah dostupan biljci.

Kalijum ima bitnu ulogu tokom zime pošto ovaj element utiče na regulaciju vodnog režima biljke i povećanje otpornosti na mraz i stresne uslove iz spoljne sredine. Za optimalan razvoj pšenice treba obezbediti azot i fosfor u odnosu 2:1, koji se može podesiti kasno prolećnim dodavanjem azota. Ukoliko je zemljište slabije obezbeđeno fosforom, a kalijumom bolje, ekonomično je primeniti NP đubriva. Na zemljištima u kojima su sadržaj fosfora i kalijuma na prosečnom nivou ili ispod njega, preporučuje se korišćenje kompleksnih NPK đubriva.  

Šta treba znati o azotu?  

Količina đubriva za jesenju primenu trebalo bi da sadrži 30-50 kg/ha čistog azota. Ova količina azota omogućava biljkama razvoj, a da im pri tome ne ugrožava opstanak tokom zimskog perioda. Azot je pre svega značajan za formiranje vegetativne mase pšenice, i to najviše u fazi bokorenja i vlatanja – nedostatak azota u fazi bokorenja teško se nadoknađuje u kasnijim fazama. Zametanje klasa počinje još tokom bokorenja, tako da se već u ovoj fazi određuje koliki prinos se može očekivati. Tokom jeseni se preporučuje unošenje 30-50 kg/ha azota, posebno ako ima puno biljnih ostataka na zemljištu. Ostala količina azota se može dodati u proleće, po mogućnosti iz više puta.