Đubrenje kukuruza

 

Poznato je da je kukuruz kultura koja ima velike potrebe za hranljivim elementima - za prinos od 10 t/ha biljkama je potrebno skoro 280 kg azota, 110 kg fosfata i 300 kg kalijuma po hektaru.

Kukuruz iz zemljišta usvaja hranljive elemente koji tu preostanu posle žetve prethodnog useva (138 kg/ha N, 80 kg/ha P₂O₅ i 50 kg/ha K₂O) – što je nedovoljno da zadovolji potrebe biljke tokom čitavog vegetacionog perioda. Stoga je neophodno koristiti mineralna đubriva u odgovarajućem obliku i količini da bi se kukuruzu obezbedile potrebne količine hranljivih elemenata.

Snabdevenost biljaka azotom bitna je tokom formiranja vegetativne mase, ali i u periodu razvoja generativnih organa, pa sve do kraja sazrevanja semena. U slučaju optimalne snabdevenosti azotom, cvetanje će nastupiti ranije, a tada će kukuruz usvajati najviše azota na dnevnom nivou.

Pored azota, bitna su i druga dva makroelementa – fosfor i kalijum. Kukuruz zahteva veću količinu fosfora na početku vegetativnog porasta i tokom cvetanja – u slučaju nedostatka ovog elementa, listovi dobijaju tamno crvenu boju. Do izmene boje može doći i ukoliko je zemljište u proleće previše hladno, pa biljke ne mogu da usvoje fosfor.

U ovakvim okolnostima odgovarajuća količina hranljivih elemenata za početni razvoj može se obezbediti startnom primenom đubriva koja se lako rastvaraju i sadrže fosfor. Kukuruz odlično reaguje na đubrenje fosforom – prisustvo optimalne količine ovog elementa može povećati prinos do 30%.

U proizvodnji kukuruza važan faktor je i đubrenje kalijumom, jer ovaj element igra odlučujuću ulogu u regulisanju vodnog režima u biljci, a time utiče i na stepen tolerancije na sušu. Biljke koje su dobro snabdevene kalijumom bolje podnose nedostatak vode i otpornije su na druge štetne uticaje sredine.

Od mikroelemenata za proizvodnju kukuruza je od velikog značaja prisustvo optimalne koncentracije cinka. Ako u zemljištu nema dovoljno cinka ili ako je zbog preteranog đubrenja fosfatima cink u obliku nerastvorljivih fosfata, onda može doći do pojave simptoma nedostataka ovog elementa.

U proizvodnji kukuruza praksa je da se osnovno đubrenje obavi tokom jeseni primenom NPK ili PK  đubriva. U slučaju da se ovo propusti – bilo zbog materijalnih, meteoroloških ili tehičkih razloga – u proleće se mogu primeniti NPK đubriva. U ovom slučaju je važno da đubrivo koje se koristi sadrži elemente rastvorljive u vodi, pošto nema vremena za njihovu apsorpciju iz zemljišnog kompleksa. Posebno treba obratiti pažnju na mogućnost usvajanja fosfora, odnosno na to da đubrivo koje se koristi sadrži visok procenat fosfora rastvorljivog u vodi.  

Ekonomičan način osnovnog đubrenja u proleće je aplikacija đubriva u redovima ili pored redova, kada je potrebno obratiti pažnju na strukturu i kvalitet granula đubriva – zapušenje rasipača dovodi do gubljenja vremena i puno dodatnih troškova. Istovremena primena đubriva sa setvom je efikasna kada je zemljište hladno, glinovito i manje snabdevano fosforom.  

Tokom vegetacije preporučuje se samo jedna prihrana azotom, primenom KAN 27 N.