Kasnija primena đubriva utiče na prinos i kvalitet pšenice. Nedovoljna količina đubriva može dovesti do nižeg sadžaja sirovog proteina u semenu.

Plodored i eventualno unošenje organskih đubriva u zemljište značajno utiču na njegovu snabdevenost azotom, koja varira od godine do godine. Rezultati analiza zemljišta odličan su pokazatelj snabdevenosti zemljišta azotom i služe kao parametar za određivanje količine đubriva koju treba primeniti.

Rastući troškovi za N u maloj meri redukuju optimalnu količinu N

Korišćenje N-testera pomaže pri određivanju količine azota za primenu u fazama vlatanja i klasanja. Rezultati merenja N-testerom pokazuju snabdevenost biljke azotom, na osnovu čega je moguće odrediti neophodnu količinu primene ovog makroelementa. Eksperimenti sa N-testerom pokazuju da ovaj uređaj daje preciznu preporuku za primenu azota, koja uz pravilnu raspodelu količina, omogućava dobre prinose i kvalitet semena.

Dobru orijentaciju za određivanje količine primene azota može prestavljati njegova optimalna količina neophodna za postizanje dobrog prinosa. Da bi se ova vrednost odredila, primenjuju se eksperimenti koji uključuju povećanje količine primenjenog azota i njihov uticaj na krivu neto prihoda. Sa primenom većih količina azota, povećava se i neto prihod, sve dok se ne dostigne maksimalna vrednost. Optimalnu količinu azota predstavlja onu količinu pri kojoj prihod ima maksimalnu vrednost. Rastuće cene azota i opadajuće cene žita pomeraju vrednost optimalne količine azota ka nižim vrednostima.


Na osnovu rezultata više od 150 ogleda izvedenih u Nemačkoj u vremenskom periodu od 1996. do 2007. godine, dobijena je kriva neto prihoda iz koje se može izvesti vrednost optimalne količine azota. Tako na primer, ukoliko se cena za kalcijum-amonijum-nitrat (KAN) poveća sa 270 na 475 EUR/t, vrednost optimalne količine azota smanjuje se za 26 kg N/ha. Ovde se za cenu pšenice uzima vrednost od 150 EUR/t. Umanjenje prihoda na osnovu povećanih troškova za N iznosi u tom slučaju 110 EUR/ha (grafikon 1.)

 

 

Cena pšenice utiče merodavno na prihod - delovanje na optimalnu količinu N je relativno malo (Izvor: Incona, 150 ogleda, 1996.-2007.)

Na neto prihod po hektaru veći uticaj imaju promene cene pšenice nego rastući troškovi nabavke azotnih đubriva. Pri ceni KAN-a od 405 EUR/t i ceni pšenice od 250 EUR/t, maksimalni neto prihod iznosi 980 EUR/ha. Ukoliko je cena pšenice 250 EUR/t, neto prihod se pri nepromenjenoj ceni KAN-a povećava na 1780 EUR/ha. Grafikon 2 pokazuje da se pri tome optimalna vrednost azota povećava za 20 kg N/ha. 


Ova dva grafikona pokazuju da cena pšenice određuje prihod. Optimalna vrednost azota u prikazanim situacijama varira u granicama od 20 do 30 kg N/ha. Stoga, velika ušteda azota i pri narazličitijim uslovima na tržištu nema mnogo smisla.

Ukoliko se primena azota po hektaru redukuje zbog povećanih troškova za đubrenje, treba očekivati opadanje sadržaja sirovog proteina u zrnu. Nezadovoljavajući kvalitet dodatno smanjuje cenu pšenice, a vrednost umanjenog prihoda po hektaru često je veća nego vrednost koja se uštedi na smanjenju troškova đubrenja.